Društvo

Insekti uzimaju danak, dvoje preminuo od uboda: Ovo je razlog najezde stršljenova u Srbiji

Photo: Shutterstock

Ove godine primećena je najezda strašljena, čiji ujed može biti i fatalan, zbog čega je veliki broj ljudi u Srbiji zatražio pomoć lekara.

Do sada je zbog ujedan stršljena preminulo dvoje ljudi,  dok je jedna žena bila u kritičnom stanju, jer ju je izujedalo više od stotinu ovih insekata.

Predsednika beogradskog udruženja pčelara, Božidar Juković, kaže da najezde stršljena i te kako ima ove godine, a ukoliko gnezda primete, savet građanima je da se sklone i u pomoć pozovu stručnjake.

O ovom problemu javnosti je skrenula pažnju dr Nena Vučković, načelnica Hitne službe Doma zdravlja u Kuršumliji, koja je rekla da je u ovom gradu za dva meseca 240 pacijenata zatražilo pomoć zbog ujeda ovog insekta.

"Vremenski uslovi prethodnih meseci i te kako su pogodovali da se jedinke maksimalno razmnože. Topla zima i natprosečne temperature tokom aprila i maja uticali su na njihov povećan broj", upozorava pčelar Juković.

Sat vremena drame u Hitnoj pomoći: Nova žrtva stršljenova u Srbiji, muškarac preminuo posle pet uboda

Kako kaže ose i stršljeni nisu zaštićena vrsta i njihovo istrebljenje nije kažnjivo zakonom.

"Ukoliko građani primete osinjak, najbolje bi bilo da se sklone i pozovu službu za suzbijanje ovih insekata. U prigradskim naseljima gotovo uvek postoji komšija pčelar sa neophodnom opremom za uništenje. U krajnjem slučaju, prva pomoć može da bude i preparat za uništavanje komaraca", objašnjava Juković.

FOTO: Pixabay

Pomoćnik direktora za programske aktivnosti u Zavodu za biocide, dr Branislav Pešić kaže da stršljeni nisu štetni organizmi i da Zavod uslužno vrši njihovo suzbijanje.

"Povećana brojnost stršljena je primećena i zato je najbezbednije da se ljudi sklone kada na svom posedu vide leglo osa ili stršljena. Ubodi su opasni, pogotovo što neki ljudi mogu biti alergični, a da to ne znaju", ističe Pešić.

Inače, ovi insekti neće lako napasti čoveka, osim ukoliko se ne osete ugroženim. Dovoljno je da im se približi dva ili tri metra da bi oni osetili opasnost.

Skoro po pravilu, ose i stršljeni biraju mračna i napuštena mesta da se nastane. Neretko, vikendaši se iznenade kada otvore ambare ili šupe i iz njih izlete rojevi. U soliterima gnezde se između prozora i roletni.

Alergija na ubod stršljena

Ubod stršljena obično nije fatalan, ali u nekim slučajevima može doći do opasne alergijske reakcije koja, ako se ne reaguje na vreme, može imati smrtan ishod.

FOTO: Printscreen Youtube

Samo mali broj ljudi, nešto manje od jedan odsto populacije, alergično je na ubod stršljena i drugih insekata i tada može da se javi anafilaktički šok, najteži oblik alergijske reakcije. To se, međutim, dogodilo i Vladanu Markoviću (43), poznatom užičkom preduzetniku i odborniku u Skupštini grada, koji je preminuo od posledica uboda insekata.

Dr Tanja Tirnanić, deramtovenerolog u Zavodu za kožne i venerične bolesti u Beogradu objašnjava za BKTVNews zašto ubod stršljana može da bude smrtonosan, koji su to simptomi kada treba odmah reagovati i kako je najbolje zaštititi se.

"Ubodi stršljena su opasni i kod svakog neminovno izazivaju uobičajenu reakciju, kao što je otok, crvenilo i bol na mestu uboda. Ali, kod određenog broja ljudi se posle uboda ispoljava alergija, u smislu većeg otoka, bola i gušenja, a sve to je posledica ubrizgavanja otrova ovog insekta koji može da dovede i do smrtnog ishoda", kaže na početku razgovora dr Tirnanić.

Prvi simptomi crvenilo, otok i svrab

Prvi simptomi nakon uboda stršljena, koji ukazuju da je došlo do reakcije, jeste stvaranje crvenila, otoka i pojave svraba, a njihov stepen zavisi od toga koliko je osoba preosetljiva na toksine.

"To može da bude neki manji otok koji prođe sam od sebe za pola sata, a nekad dolazi do oticanja većeg dela tela, čitave ruke, noge. Može da se javi gušenje, nedostatak vazduha, malaksalost, nagli gubitak svesti i nagli pad krvnog pritiska. Takođe su opasni ubodi u predelu vrata i glave, koji mogu da uzrokuju ozbiljne probleme sa disanjem", upozorava dr Tirnanić.

Ono što treba preduzeti u tim situacijama je da se odmah posle uboda nanese preparat koji će da smanji otok, svrab i crvenilo. Za ublažavanje ovih simptoma koriste se tablete antihistaminika i lokalne kreme  kortikosteroida, koji se nanose na mesto uboda.

Ona kaže da u Americi, na primer, godišnje od uboda stršljena umre oko 80 ljudi. Međutim, koliko ih u Srbiji zbog ovog insekta strada, nije poznato.

"Ukoliko osoba nije preosetljiva, sve se završava manjim crvenilom, otokom i svrabom koji sam od sebe prolazi obično od 24 do 48 sata. Neke osobe imaju izraženu lokalnu reakciju ali bez sistemske reakcije, i kod njih otok crvenilo i svrab mogu da traju i do 10 dana", kaže ona.

Najteža reakcija - anafilaktički šok

Najteži stepen reakcije je svakako anafilaktički šok. Osobe koje znaju da su alergične na ubod stršljena moraju da budu spremne na ovako nešto i važno je da budu pažljive dok borave u prirodi.

FOTO:Pixabay

"Takve osobe uvek sa sobom moraju da imaju injekciju "epipena" koja sadrži odgovarajuću dozu adrenalina. U slučaju anfilaktičkog šoka osoba mora odmah da je da sebi, jer ona sprečava pad pritiska, gušenje i veliki otok. Na taj način dobija se na vremenu dok pacijent ne dođe do hitne službe koja će pružiti adekvatnu pomoć u vidu primene daljih doza adrenalina, kortikosteroida i antihistaminika. Ukoliko dođe do zastoja disanja, osoba koja je sa njom treba odmah da počne sa reanimacijom, dok ne dođe Hitna pomoć", ističe dr Tirnanić.

Otrov stršljena kao specifična terapija

Pojašnjava da vakcina ne postoji, ali osobe koje imaju alergiju mogu da urade desenzibilizaciju, odnosno da sprovedu specifičnu imunoterapiju. Ova terapija podrazumeva davanje male doze alergena, u ovom slučaju venom stršljena, u određenom vremenskom razmaku, sve dok osoba ne postane imuna na toksine koji izazivaju alergiju nakon uboda.

"Ipak, dešava se da skoro 25 odsto ljudi koji su bili na ovoj vrsti terapiji pri ubodu stršljena dobiju anafilaktički šok. Zato, predostrožnosti radi, pogotovu sada kada je lepo vreme, treba se zaštitti kada se odlazi u prirodu. Treba koristiti repelente, nositi dugačke rukave, ne stavljati parfene, a garderoba ne bi trebala da bude jarkih boja. Savet je i da oni koji imaju izraženiju reakciju na ubod, koji ne izaziva anafilaktički šok, obavezno imaju tabletu antihistaminika koju mogu da uzmu ukoliko dođe do uboda. Ona sprečava reakciju tela na toksine i pojavu otoka i crvenila", savetuje dr Tirnanić.

Izvor: BKTVNews /S. Todorović
Pratite BKTV News na VIBERU:
0 Komentara


Na vrh