Hronika

BKTVNews EKSKLUZIVNO saznaje ZAŠTO su ovi ljudi robijali bez dokaza 14 godina

Photo: MUP/Ilustracija

Saša Paunović i Zoran Stanimirović robijali su 14 godina za ubistvo koje nije dokazano.

Na maksimalnu kaznu zatvora od po 40 godina Saša Paunović (39) iz Ralje kod Smedereva i Zoran Stanimirović (40) iz Grocke osuđeni su bili zbog ubistva Paunovićevih roditelja, a nedavno su pravosnažno oslobođeni.

Konačna presuda Apelacionog suda, koji je konstatovao da tužilaštvo nije pružilo nijedan dokaz optužnice, usledila je nakon što su Paunović i Stanimirović u zatvoru proveli punih 14 godina.

Danas su na slobodi. Obojica su se vratili u svoja rodna mesta. Paunović u kuću koju je nasledio od ubijenih roditelja. Stanimirović u Grocku, kod svojih roditelja. I jedan i drugi su pre hapšenja imali žene i decu. Zatvor ih je, međutim, koštao porodice. Zbog bruke, obojicu su posle hapšenja ostavile supruge i odvele decu.

Danas nijedan od njih ne želi da priča o poslednjih 16 godina, ni kroz šta su prošli u zatvoru, ni koliko im se život promenio od tada. Ćute i na pitanja ko je i zašto kriv za lošu istragu i suđenje, ali i na najvažnije pitanje - ko stoji iza dvostrukog ubistva!

FOTO: BKTVNews

Advokat Momčilo Bulatović, branilac Stanimirovića, za "BKTVNews" kaže da njegov klijent, posle svega što je prošao u zatvoru, ne želi da priča u javnosti.

"Stanimirović je ćutao i na poslednjem suđenju. On je posle torture kroz koju je prošao, izgubio poverenje u ljude", kaže Bulatović.

Paunović za "BKTVNews" kaže da za sada ne želi da odgovara ni na jedno pitanje.

Sve je počelo 9. februara 2001. kada su Paunovićevi roditelji Slavica (43) i Slobodan (50), gastarbajteri iz Austrije krenuli "opelom" iz Ralje u Grocku. Na zaobilaznici kod Nove železare su zaustavljeni. Ubica je u njih ispalio 27 hitaca.

Sat vremena kasnije, uhapšen je njihov sin Saša, i to na proslavi rođendana ćerke Sare, zbog čega su u Srbiju i došli njegovi roditelji. Sašina sestra Lidija, koja je sa roditeljima živela u Austriji trebalo je sa roditeljima da krene u Grocku, ali se u poslednjem trenutku predomislila i ostala na rođendanskoj proslavi bratanice.

Posle Paunovića, uhapšen je i Stanimirović, a raspisana je poternica za trećim učesnikom zločina Beograđaninom, Sašom Stojanovim.

Istražni sudija smederevskog suda u istrazi je "sklopio kockice" izvršenja zločina. Prema prvoj krivičnoj prijavi Paunović je osumnjičen da je osmislio i naložio zločin za koji je obećao 30.000 evra ili dva luksuzna automobila. Zločin je, kako je tada navedeno, predložio Stanimiroviću, kome je i dao automatsku pušku. Stanimirović je našao Stojanova, kao izvršioca... Posle zločina, pisalo je u optužnici, Stojanov je telefonom pozvao Stanimirovića i rekao mu da je obavio zadatak i tražio da "Paunović spremi novac".

Navodni motiv ubistva je bilo Paunovićevo koristoljublje za porodičnim imanjem i inostranim životnim osiguranjem roditelja.

Prva krivična prijava je, međutim, pala posle samo deset dana kada se osumnjičeni Stojanov, inače vazduhoplovni mehaničar sam predao policiji. Kako je rekao, za zločin za koji je osumnjičen, saznao je u Amsterdamu, iz novina. Zatim je utvrđeno da Stojanov ne poznaje nikog u Grockoj, da nikada nije bio u Smederevu, i da ima neoboriv alibi za vreme dvostrukog ubistva. Istraga protiv njega je odmah obustavljena, a optužnica za zločin potom je preinačena.

Paunović je optužen kao nalogodavac, a Stanimirović kao neposredni izvršilac dvostrukog ubistva.

Prvostepenom presudom osuđeni su na 40 godina zatvora.

Presuda se zasnivala na Stanimirovićevom priznanju izvršenja zločina, pretresima, saslušanju svedoka, ali je jedan dokaz za drugim "padao u vodu".

"Stanimirović je tri puta u istrazi saslušavan bez advokata. Četvrti put, kada je imao branioca rekao je da je sve priznao zbog torture u policiji. Tvrdio je da su mu polomili rebra, da je bio podvrgnut elektro šokovima, da je zadobio potres mozga. Sve povrede potvrđene su medicinskim pregledom. Tako je prvo u vodu palo njegovo priznanje, koje je iznuđeno torturom. S druge strane, Paunović je od početka do kraja suđenja tvrdio da nije naložio zločin", kaže advokat Bulatović.

Za ostale dokaze utvrđeno je da su nezakonito prikupljeni, a postupak se dodatno komplikovao spornim postupanjem istražnog sudije i jednog lokalnog policajca.

"Na mestu zločina nađeno je 27 čaura. Zatim je u dvorištu Paunovićevog rođaka nađeno još šest čaura, za koje je veštak MUP-a rekao da su neupotrebljivi za veštačenje. Paunović je tvrdio da je tih šest hitaca ispalio nekoliko dana ranije, na porodičnoj proslavi. Nezadovoljan veštačenjem MUP-a, istražni sudija je spornih šest čaura stavio u džep i odneo na veštačenje u Vojno tehnički institut, čiji je veštak, uprkos tome što nije bio nadležan na veštačenje, utvrdio da su ispaljeni iz iste automatske puške iz koje je pucano i na Paunovićeve roditelje. Stanimirović je sa zločinom povezan tako što je jedna čaura, ispaljena iz istog oružja nađena u njegovoj garaži, ali je taj pretres, kako je utvrđeno izvršen nezakonito, odnosno bez obavezna dva svedoka", kaže advokat Bulatović.

Paunović je na suđenju tvrdio da je njegov otac imao svesku sa spiskom ljudi koji su mu dugovali novac. Na tom spisku je navodno bio i policajac, koji je vodio deo istrage.

"Na suđenju se u jednom momentu volšebno pojavila sveska sa spiskom dužnika, ali je nekoliko listova bilo iscepano. I tu nije kraj misterioznoj ulozi spornog policajca. Taj policajac je vozilo u kome su ubijeni Slavica i Slobodan, tri dana kasnije vratio Slobodanovom ocu, a zatim je lično našao kupca za taj automobil. Ono što je najstrašnije je da je automobil prodat, a da u njemu nije izvršeno veštačenje. Misterija je bila i automatska puška. Paunović je na suđenju tvrdio da je, posle proslave kod rođaka na kojoj je ispalio šest hitaca u vazduh, njegov otac Slobodan uzeo tu pušku i dao je upravo ovom policajcu, navodno da Saša ne bi opet pucao iz nje. Policajac je međutim, sve svoje sporne uloge u slučaju, negirao na sudu", kaže Bulatović.

Sporna je, po advokatu bila i telefonska komunikacija između Paunovića i Stanimirovića, koji su se u večeri kada je izvršen zločin čuli dva puta, u 19.10 i 19.21 sati.

"Tužilaštvo je tvrdilo da je u prvom razgovoru Paunović obavestio Stanimirovića da se njegovi roditelji krenuli ka Grockoj, a da je u drugom Stanimirović obavestio Paunovića da je izvršio zločin. Taj dokaz tužilaštva se međutim okrenuo u korist okrivljenih. Stanimirović je viđen u lokalnoj prodavnici u 19.25 sati, a po toj satnici nije mogao da stigne do mesta zločina, izvrši zločin, pozove i stigne do prodavnice", kaže Bulatović.

I koristoljublje kao motiv je "palo u vodu" jer se imanje i porodična kuća nisu ni vodili na ubijenog Slobodana, već na njegovog oca, dedu optuženog Saše. Austrijsko osiguranje, takođe nije postajalo.

Prva presuda od 40 godina je poništena i predmet je vraćen na ponovljeno suđenje. Drugom presudom, kazna od 40 godina je potvrđena, i obojica osuđenih su iz istražnog zatvora poslati na izdržavanje kazne.

Onda je Stanimirović podneo podnesak Evropskom sudu u Strazbru zbog torture kroz koju je prošao u policiji. Predstavka je usvojena, što je bio razlog za ponavljenje suđenja. Viši sud u Pančevu doneo je oslobađajuću presudu, nakon koje su i Paunović i Stanimirović pušteni na slobodu.

Paunović se vratio u selo. Tu živi u kući svojih roditelja. Žena ga je ostavila dok je bio u zatvoru. Sa ćerkom je otišla u Austriju, kod svojih roditelja i tamo žive. Paunović je u kući pokrenuo proizvodnju pečuraka, i od toga živi, kažu komšije. Za Paunovića imaju samo reči hvale.

"Niko iz komšiluka nije verovao da je on naručio ubistvo roditelja. On je bio fin mladić, i sada, kada je izašao iz zatvora, ljudi iz sela dolaze kod njega", kažu komšije.

Za Stanimirovića, komšije imaju drugačiju priču.

"On je uvek bio na ivici zakona, ali bavio se sitnijim stvarima. Nikad nije radio, uvek su ga izdržavali roditelji koji su radili u inostranstvu. I sad živi od njihove penzije. Da li je zaista kriv za ubistvo, niko ne zna. To zna samo on", kažu komšije i navode da je i njega, dok je bio u zatvoru ostavila supruga sa dvoje dece.

Posle odluke Apelacionog suda, koji je potvrdio oslobađajuću presudu, obojica mogu da tuže državu zbog vremena koje su nezakonito proveli u zatvoru. Njihova kazna je najduža u Srbiji, koja je okončana oslobađajućom presudom.

"Koliko odštetu mogu da dobiju, niko ne može da precizira. U nekoj drugoj državi bi se po ovoj priči snimio film, sa posebnom ulogom spornog sudije i policajca, a odšteta bi bila milionska. Kod nas, sudije štede budžet i obično po danu zatvora određuju cenu po nekoj dnevnici, koja je u praksi od 30 do 60 evra. Računa se moguća zarada, a ne patnja zatvorenog čoveka, bruka koja mu je naneta, otuđenje od porodice, zatvorski uslovi...", kaže advokat Bulatović.

Najstrašnije je što bi, kaže Bulatović, i Paunović i Stanimirović zbog ovog zločina bili streljani da je u to vreme postojala smrtna kazna.

"Za dvostruko ubistvo bi sigurno bila dosuđena smrtna kazna. I ko bi kasnije mogao da dokaže da je ceo postupak vođen nezakonito", kaže Bulatović.

Na pitanje da li veruje da je njegov klijent Stanimirović zaista nevin, Bulatović "advokatski" odgovara: "Ponoviću ono što je rekao i sudija koji je doneo oslobađajuću presudu. Ne tvrdim da niste izvršili zločin, ali nemam dokaza da jeste. I to je suština zakona", kaže Bulatović i dodaje: "Žao mi je samo što su ljudi koji su te nezakonitosti izvršili, sada u penziji i što, zbog zastarelosti ne mogu da budu gonjeni zbog toga".

I na kraju ostaje još jedno pitanje, koje se izgubilo u haosu dugogodišnjih nezakonitosti: "Ko je 9. febuara 2001. ubio Slavicu i Slobodana Paunovića?"

Izvor: BKTVNews/T.M.S.
Pratite BKTV News na VIBERU:
0 Komentara


Najčitanije Vesti

To Top