Politika

Dačić u Savetu bezbednosti UN: Napor Beograda nije praćen istim pristupom druge strane

Photo: Tanjug/Rade Prelić

Srbija je, kao i do sada, snažno i iskreno posvećena dijalogu Beograda i Prištine koji se vodi uz posredovanje EU, poručio je danas Ivica Dačić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova u Savetu bezbenosti UN.

On je dodao i da mora da konstatuje da napori Beograda nisu praćeni istim pristupom druge strane, posebno u odnosu na implementaciju do sada postignutih dogovora.

Dačić je istakao da spostavljanje ZSO zaSrbiju predstavlja najvažnije pitanje, koje bi trebalo da doprinese unapređenju zaštite interesa Srba na Kosovu i Metohiji.

Šef srpske diplomatije u svom govoru je, između ostalog, rekao i da je predsednik Vučić pozvao građane Srbije na unutrašnji dijalog koji je u međuvremenu institucionalizovan kroz formiranje radne grupe, a sve u iskrenoj nameri da se iznađe trajno rešenje za pitanje Kosova i Metohije.

Dačić je izrazio i nadu da će se, bez daljeg odlaganja, protiv svih osumnjičenih lica za zločine počinjene prema Srbima i drugim nealbancima na KiM, pokrenuti i voditi kredibilni sudski postupci.

Govor ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na sednici Saveta bezbednosti UN prenosimo vam u celosti:

"Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi članovi Saveta bezbednosti, dame i gospodo, želeo bih i ovom prilikom da izrazim zahvalnost generalnom sekretaru UN-a gospodinu Guterešu i njegovom specijalnom predstavniku gospodinu Taninu na podnetom izveštaju i celokupnom angažmanu na realizaciji mandata UNMIK-a, u skladu sa rezolucijom SB 1244 (1999). Takođe želim da pozdravim i da se zahvalim predsedavajućem i članovima Saveta bezbednosti koji su prepoznali važnost kontinuiranog praćenja i razmatranja ovog pitanja.

Želim da naglasim da je prisustvo UNMIK-a u nesmanjenom obimu i s neizmenjenim mandatom, kao garanta statusne neutralnosti međunarodnog prisustva na Kosovu i Metohiji, od vitalnog značaja za izgradnju i unapređenje stabilnosti i bezbednosti, kao i za izgradnju poverenja između zajednica na KiM. Verujem da će se jačanjem finansijskih i kadrovskih kapaciteta misije omogućiti da se na sveobuhvatan i održiv način sagledaju i rešavaju problemi i izazovi sa kojima se srpsko i nealbansko stanovništvo svakodnevno suočava.

Foto: Printscreen/Youtube

Imajući u vidu osetljivost postojećih političkih prilika u Pokrajini u kontekstu izgradnje poverenja između zajednica na Kosovu i Metohiji, želim da ukažem da nesmanjeno prisustvo UNMIK-a pruža neophodnu sigurnost i garancije srpskom i nealbanskom stanovništvu da se, bez straha za svoju i budućnost svojih porodica, aktivno uključe u procese inicirane dogovorima iz Brisela.

U prilog argumentaciji da obim UNMIK-a i drugog međunarodnog prisustva u Pokrajini ne treba menjati, govore i podaci da se danas u Srbiji, van Kosova i Metohije, posle osamnaest godina od uspostavljanja međunarodnog prisustva, još uvek nalazi preko 200.000 interno raseljenih lica koja su bila primorana da napuste Pokrajinu. Održiv povratak ostvarilo je svega njih 1,9 odsto i to je, siguran sam da će se generalni sekretar složiti, jedno od ključnih pitanja na koje UNMIK treba da stavi akcenat u budućnosti.

Ovom prilikom bih još jednom da ukažem da brojke koje u izveštaju govore o raseljenim licima na KiM ne ilustruju na adekvatan način razmere ovog pitanja i pažnju koju misija treba da mu posveti. Izveštaj generalnog sekretara konstatuje niz strukturalnih nedostataka institucionalnog i pravosudnog sistema na KiM, što se u najvećoj meri posledično negativno odražava na ugrožene zajednice, prevashodno na zaštitu prava srpske i drugih nealbanskih zajednica na jugu KiM, prava povratnika, ali i na proces pomirenja među zajednicama.

Zanemarljivo mali broj povratnika posledica je neprocesuiranja krivičnih dela kojima se podstiče rasna, nacionalna i verska mržnja i netrpeljivost, kontinuiteta institucionalne diskriminacije Srba i etnički motivisanih restriktivnih mera, uključujući i arbitrarna hapšenja koja govore o stanju opšte fizičke i pravne nesigurnosti. U tom kontekstu, posebno bih ukazao na primere hapšenja Srba na jugu KiM pod lažnim optužbama, sa krajnjim ciljem nezakonitog oduzimanja njihove imovine od strane uzurpatora. Smatramo da situacija na terenu iziskuje da izveštaj generalnog sekretara u posebnom odeljku posveti pažnju kršenju osnovnih ljudskih prava i sloboda povratnika na jugu KiM.

Foto: Tanjug/Rade Prelić Sve ovo jasno govori o potrebi za dodatnim jačanjem svih kapaciteta UNMIK-a kako bi se obezbedio neophodan nivo zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda interno raseljenih lica i stvaranja optimalnih uslova za održiv povratak, što uključuje i povraćaj imovine, odnosno garantovanje vlasničkih prava.

Generalni sekretar u izveštaju ponovo podseća na neizvršenje odluke Ustavnog suda Kosova kojom je potvrđeno vlasničko pravo manastira Dečani nad zemljišnim posedom u okruženju. Ovaj manastir nalazi se na Uneskovoj listi svetske baštine i više puta je bio na udaru, uključujući i od strane pripadnika ISIL-a.

Izveštaj podseća i na druge slučajeve kršenja prava i uzurpiranja imovine Srpske pravoslavne crkve na KiM. Želim ovom prilikom još jednom da podvučem važnost zaštite istorijske, kulturne i verske baštine Republike Srbije, koja je i neprocenjivi deo evropske i svetske baštine. Međunarodna zajednica mora uložiti dodatne napore kako bi se na KiM izgradilo društvo gde će se poštovati vladavina prava, kreirali uslovi za efektivno, nepristrasno i kredibilno procesuiranje ratnih zločina i rasvetlila sudbina nestalih, čime bi se dao podsticaj procesu pomirenja među zajednicama.

Polazeći od činjenice da je konačno u potpunosti definisan pravni okvir za pokretanje i vođenje odgovarajućih postupaka pred Specijalnim sudom za zločine počinjene na Kosovu i Metohiji, očekujemo da će se, bez daljeg odlaganja, protiv svih osumnjičenih lica za zločine počinjene prema Srbima i drugim nealbancima na KiM, pokrenuti i voditi kredibilni sudski postupci.

Gospodine predsedniče, želim da vas uverim da je Srbija, kao i do sada, snažno i iskreno posvećena dijalogu između Beograda i Prištine koji se vodi uz posredovanje EU. Bez obzira na brojne sumnje, kritike i izazove s kojima smo se u ovom procesu suočavali, Srbija je demonstrirala konstruktivnost i spremnost za iznalaženje kompromisnih rešenja koja nisu ni laka ni jednostavna. Ovakav pristup potvrđen je implementacijom sa naše strane niza preuzetih obaveza u dijalogu, među kojima i nedavno realizovane integracije sudija i tužilaca u pravosudni okvir Pokrajine.

Opredeljenje Srbije da se sva otvorena pitanja moraju rešavati mirnim putem, kroz dijalog, pre svega je motivisano jasnim uverenjem da ovakav pristup nema alternativu, te da u statusno neutralnom okviru doprinosimo miru i stabilnosti regiona i procesu njegove integracije u evropsku porodicu naroda. Odgovoran pristup potvrđen je i hrabrom političkom odlukom poslanika Srpske liste da nakon održanih parlamentarnih izbora, uđu u Vladu Kosova na čijem je čelu Ramuš Haradinaj.

Ova odluka potvrdila je još jednom političko jedinstvo Srba na KiM i kontinuitet konstruktivne politike u zaštiti njihovog položaja i interesa. Obrazlažući svoju odluku predstavnici Srpske liste su saopštili da su uslovi pod kojima su odlučili da učestvuju u Vladi Kosova više nego jasni, da su opredeljeni isključivom potrebom da se zaštite interesi Srba, te da je ključ svih njihovih zahteva formiranje ZSO, zaštita imovine i povratak raseljenih lica.

Foto:Tanjug/Sava Radovanović Nažalost, moram da konstatujem da napori koje Srbija ulaže da se kroz kompromis na realan način pronađu statusno neutralna i zajednički prihvatljiva rešenja, nije praćen istim pristupom druge strane, posebno u odnosu na implementaciju do sada postignutih dogovora. Moram da konstatujem da i danas, posle gotovo četiri i po godine, nema napretka u sprovođenju obaveza preuzetih u vezi sa uspostavljanjem Zajednice srpskih opština kao ključnog dela Prvog sporazuma o normalizaciji odnosa što, na naše iznenađenje, nije ni pomenuto u izveštaju. Uspostavljanje ZSO za nas predstavlja najvažnije pitanje, koje bi trebalo da doprinese unapređenju zaštite interesa Srba na Kosovu i Metohiji.

Cenjeni članovi Saveta bezbednosti, iskoristio bih i ovu priliku da pozovem predstavnike privremenih institucija samouprave u Prištini da pokažu iskrenu volju i posvećenost dijalogu, da bez odlaganja pristupe uspostavljanju ZSO i izvrše preuzete obaveze kako bi se najvažniji element Briselskog sporazuma konačno sproveo u delo. Time bi izjave Ramuša Haradinaja da "dijalog nema alternativu", kao i da "dijalog moramo vratiti ljudima, odnosno da je dijalog između naroda, a ne samo između političke elite", dobile na kredibilitetu. Evidentan zastoj u dijalogu doveo je do niza problema u implementaciji postignutih dogovora.

Priština i dalje krši odredbe Sporazuma o zvaničnim posetama budući da su, bez valjanog razloga, bile zabranjene posete ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladena Šarčevića i direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića. Osim toga, i dalje su evidentni problemi u oblasti slobode kretanja i integralnog upravljanja administrativnom linijom (IBM) - neadekvatan tretman raseljenih lica kojima se bez osnova za ulazak u Pokrajinu traže dodatni lični podaci i nepriznavanje pasoša koje izdaje Koordinaciona uprava MUP Srbije.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti, u iskrenoj nameri da se iznađe trajno rešenje za pitanje Kosova i Metohije predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je pozvao građane Srbije na unutrašnji dijalog koji je u međuvremenu institucionalizovan kroz formiranje radne grupe. Trajno rešenje za Kosovo i Metohiju preduslov je napretka za Srbiju, ali i za ceo region. Uvereni smo da je u odnosima sa Prištinom neophodan ozbiljan i odgovoran pristup, okrenut budućnosti. Srbija želi da ponudi rešenje koje će doprineti stabilnosti regiona, političkoj saradnji i ekonomskom napretku, i koje neće biti uzrok novih podela, nerazumevanja i sukoba, već prilika za istorijski dogovor sa albanskom zajednicom na Kosovu i Metohiji.

Imajući u vidu sve navedeno, želeo bih da iskoristim ovu priliku da apelujem na članice SB, kao i na predstavnike Prištine da se svi zajedno fokusiramo na suštinska pitanja i postizanje trajnog i održivog rešenja za Kosovo i Metohiju, umesto da se bavimo tehničkim pitanjima poput dinamike i formata sastanaka. Nastojanja da se u ovom trenutku, kada pokušavamo da pronađemo dugoročno rešenje za ovaj problem, promeni dugogodišnji modalitet informisanja Saveta bezbednosti i celokupnog članstva o ovom važnom pitanju, stvaraju samo nove podele u Savetu bezbednosti i produbljuju jaz između Beograda i Prištine i nikako ne doprinose stvaranju konstruktivne atmosferu za nastavak dijaloga.

Želeo bih da ukažem da su sve aktivnosti koje Srbija sprovodi odraz naših nastojanja da se na legitiman način zaštite naši nacionalni i državni interesi i potvrdi autoritet međunarodnog prava, Povelje UN-a i rezolucije SB UN 1244 (1999), kojom se garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Uvereni smo da je svaki pokušaj unilateralnog rešavanja bilo kog pitanja u odnosima Beograda i Prištine neprihvatljiv, te da može negativno uticati na napredak u sprovođenju obaveza preuzetih u dijalogu. U tom kontekstu, želim posebno da naglasim naše protivljenje, kao i protivljenje međunarodne zajednice, nastojanjima da se formira vojska Kosova i upozorim da ovakvi jednostrani potezi Prištine nose sa sobom opasan potencijal za destabilizaciju bezbednosne situacije u regionu i ugrožavanje procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Istovremeno, želim da ukažem da nastojanja Prištine da afirmiše jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova kroz pokušaje ostvarivanja članstva u međunarodnim organizacijama, a time i politizaciju njihovog rada, nailazi na protivljenje značajnog broja država koje zajednički stoje u odbrani međunarodnog prava i poretka, među kojima ima i država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost.

Koristim ovu  priliku da im se zahvalim i naglasim da je, u aktuelnom međunarodnom kontekstu, jedino ispravno dekuražirati namere Prištine za ostvarivanje članstva u međunarodnim organizacijama i usmeriti snage na podsticanje dijaloga u dobroj veri kao jedinog načina rešavanja svih pitanja. Takođe, skrećem pažnju da su nedavni događaji pokazali da je moguć i reverzibilan proces kada su u pitanju odluke država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnostKosova, što se videlo na primerima Sao Tome i Principe i Surinama.

Na kraju, želeo bih da  iskoristim ovu priliku da podsetim da Srbija već deset godina konstantno ukazuje na opasnost jednostranih poteza i upozorava da priznanje JPNK može otvoriti Pandorinu kutiju za mnoge druge separatističke i secesionističke pokrete u svetu. Nažalost, svedoci smo takvih dešavanja u poslednje vreme i želim da ponovim da Srbija najoštrije osuđuje svaki pokušaj jednostranog proglašenja nezavisnosti i snažno podržava princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta svih država.

Želim da iskoristim ovu priliku da izrazim posebnu zahvalnost državama koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova na njihovoj principijelnoj poziciji, poštovanju rezolucije 1244 (1999) i Povelje UN-a.

Izvor: BKTVNews
Pratite BKTV News na VIBERU:
0 Komentara


Najčitanije Vesti

To Top