Srbija

Stigla pomoć za Jovana (16) čija je priča potresla Srbiju: Veliko iznenađenje dočekalo ga je u dvorištu uz buku bagera

Photo: Printscreen Youtube rts.rs

Šesnaestogodišnji Jovan Nikolić koji nakon smrti oca, od aprila ove godine, živi potpuno sam u staroj trošnoj kući bez struje i vode, napokon će ugledati bolje dane.

U sredu uveče, sijalica je posle osam godina ponovo zasvetlela u njegovom domu, a buka bagera i mašina koja ga je u četvrtak ujutro probudila, ostavila ga je bez daha kada je saznao da je nepoznati donator uplatio novac da se Jovanu sagradi nova kuća, pišu Novosti.rs.

Dobri i humani ljudi ispunili su mu i veliku želju da ponovo dobije magarca od koga planira da se izdržava prevozeći ljudima seno i ogrev ili prevozeći turiste u obilazak do Vrmdžanskog jezera.

Ovaj nimalo lak posao, u kome neizmerno uživa, Jovan je naučio prethodnih godina, kada mu se otac razboleo, pa je sav teret pao na njegova nejaka leđa. Jovanova majka je porodičnu kuću napustila još dok je bio mali, preudala se i zasnovala novu porodicu, a pre par godina udala se i otišla iz sela i njegova sestra. Jovan i njegov otac snalazili su se kako su znali i umeli, a zbog velikih dugova za dažbine koje nisu mogli da isplate, morali su da prodaju magarca i ovce, zbog čega dečak i danas žali.

"Imali smo ovce, koze i magarence Stanču. Sa Stančom i dvokolicom prevozio sam seno i šumu. Preko leta sam vozio goste od kafane u selu do Vrmdžanskog jezera. Dok sam radio sa Stančom otac se nije brinuo ni o čemu. Nije mogao da radi i da mi pomaže, bio je mnogo bolestan. Imao je šećernu bolest i često je padao u komu. Srećan sam što sam dobio opet ovcu i magarca i nadam se da ću od toga moći da obezbedim sebi osnovne uslove za život", ispričao je za "Novosti" Jovan.

Ne govori ovaj mladi momak o tome koliko je teško živeti u kući u kojoj nema ničega što može da mu olakša život, poput kupatila, veš mašine, kompjutera ili televizora. Srećan i zadovoljan zbog pomoći koja stiže sa svih strana nakon što je priča o njemu potresla Srbiju, veruje u bolje dane i jasno zna čime želi da se bavi. Selo ne želi da napusti, tu je, veli, porastao, tu su ljudi koje voli. Završio je osnovnu školu, ali sa srednjom nije nastavio, jer mu obaveze ne ostavljaju prostora za to, a i, kako sam kaže, "priroda" je njegov budući životni poziv.

"Radim po selu. Zovu me ljudi da im pomognem oko drva, sena ili stoke. Ne bih voleo da idem u školu, voleo bih da čuvam stoku, da imam ovce, da živim od onoga što nam nudi priroda. Zasada imam samo jednog magarca, jednu ovcu i prase koje moram da hranim. Za njih moram da kupujem hranu jer ne mogu da je proizvedem. Imam neke njive, ali nemam čime da ih obrađujem", priča Jovan.

Zaposleni u Centru za socijalni rad u Sokobanji, koji sada brinu o dečaku, pokušavali su u više navrata da ga nagovore da ode da živi u neku od hraniteljskih porodica, nudeći mu da sam izabere grad u Srbiji u koji će da se preseli, ali nije pristao na to. Direktor Centra za socijalni rad Vladimir Pavlović kaže da se Centar trudi na sve načine da pomogne Jovanu, te da uz novčanu socijalnu pomoć on dobija i jednokratnu pomoć i pakete hrane koje priprema Crveni krst.

Ova deca su snaga i spas Srbije: Hteli da se odreknu maturske ekskurzije da bi skupili novac za bolesnog druga!

Izvor: Novosti.rs
Pratite BKTV News na VIBERU:
0 Komentara



Na vrh